Kultura nas ne ohrabruje da plačemo. Naprotiv, tokom odrastanja usvajamo da su suze odraz slabosti posebno za dečake. 'Plače kao devojčica' , 'šta cmizdriš, budi muško', 'koji si ti pekmez', 'nemoj da plačeš, videće te neko', čitaj bruka i sramota itd.

Čoveku današnjice je tesno. I u svojoj koži i okruženju. Namrgođen je i siv. Deprimira ga sve to. Mučna i komplikovana mu je svakodnevnica. Nije se navikao. Samo povremeno ubedi sebe da jeste.

Povrh svega knjiga na grudima mi greje i dušu, osećam toplotu njenu. Tako položena na srčanu čakru, srce mi je puno i smireno. Obmotana sam ljubavlju. Grle me i ljube sve te moje knjige, greju i teše.

Isprva ožiljci su bili vidljivi, dugo nam je trebalo da naučimo da živimo s njima. Osećala se praznina koju niko nije mogao da popuni. Vremenom naučili smo da živimo s tom prazninom i ožiljci su spolja počeli da blede.