„Vaše telo je osnovna metafora vašeg života, izraz vašeg postojanja. Toliko mnogo nas ne oseća svoje telo kao svoj pravi dom i svoje vibrantno prisustvo u njemu. Nismo u dodiru sa osnovnim ritmovima koji čine naš telesni život. Živimo izvan sebe – u svojim glavama, svojim sećanjima, svojim čežnjama (…)”
Gabriellle Roth’s 5 Rhythms
Biti u dodiru sa svojim telom je veoma važna stvar i volela bih da naučiš da ga osluškuješ, da vidiš šta ti poručuje. Od hrane koju bi trebao da unosiš, aktivnosti koje ti prijaju, do dovoljno sna – sve je ovo važno. Naravno, za svakoga je briga o telu drugačija, no ako pažljivo slušaš, nećeš pogrešiti i telo će ti biti zahvalno. Ipak, tu je još mnogo toga u igri. Kroz svaku tegobu, bol koji osetiš, telo ti nešto poručuje. Emocije koje proživljavaš, tvoje telo obrađuje, dakle svako iskustvo, dobro ili loše, radost ili tugu smeštene su u telu. Kroz telo obrađujemo većinu svojih iskustava i na taj način se primarno isceljujemo ne samo kroz racionalni um.
Dešava se da nas um često zavara i da nismo uopšte svesni koliko smo pod stresom, pritiskom ili da nas nešto muči, sve dok se ne manifestuje kroz telo u vidu neke tegobe. Telo je uvek svesno i kroz šta god prolazili, ono reaguje, oseća i daje nam signale da mu je potrebna pažnja, odmor, nega, ozdravljenje.
Sigurno si čuo kako je telo (materija) hram u kojoj duša i duh borave. Matias De Stefano pojašnjava stvari na sledeći način: Duh je suština svega (vibracija) večno postojanje, on je uvek postojao i postojaće. Duša je pokretna energija koja se kreće kroz sve, dakle, (energija) kretanje. Prema Matiasu sve je isto: i duh i telo i duša, samo u različitim oblicima, stanjima, baš kao i voda, koja može biti čvrsta, tečna i gasovita. Mi to sve razdvajamo, a zapravo je sveneodvojivo. Ili još jednostavnije rečeno: duh je kosmički wifi; duša je softver, dok je telo hardver, pojašnjava Matias.
U tvojim godinama, tvoje telo prolazi kroz velike promene. U pubertetu je to očigledno: primećuješ kako ti se telo menja i razvija se nezavisno od tvoje volje. To je moćna inteligencija tela. Žene u trudnoći doživljavaju još jače iskustvo u tom smislu. One svakodnevno svedoče kako im se telo transformiše i unutar njih se razvija novi život… Čista magija! Nijedna žena se ne obraća bebi svakodnevno u stilu hajde rasti, razvijaj se, sad, odmah, brže! Sve to priroda odradi sama u svom tempu. Isto tako, žene tokom trudnoće dobijaju vrlo jasne instrukcije tela (ako su spremne da ih čuju) šta bi trebale da jedu u određenom periodu. Sećam se kada sam bila trudna, da tačno osetim potrebu za konkretnom namirnicom, na primer: grožđe ali belo, ili riba, tačno znam koja i sl. To je takozvana intuitivna ishrana. Telo vrlo dobro zna šta mu je potrebno.
„Najbrži način da umirimo um jeste da pokrenemo telo.”- Gabrielle Roth
Međutim, u današnje vreme, ljudi mnogo više sede nego ranije. Sitting is a new smoking – sedenje se godinama unazad smatra štetnim, kao pušenje. A deca su od roditelja preuzela statičan način života. Pandemija korone je taj problem samo pojačala pa se kod mladih pojavljuju problemi sa kičmom, nepravilnim držanjem tela, vidom, ravnim tabanima, viškom kilograma i sl. Ta usedelost se odražava na celokupno psiho-fizičko zdravlje. Ulenjiš se, razvlačiš se ceo dan po kući u pidžami, usporen, trom i mrzovoljan.
Pokret je lek, pokret je život. Telo traži pokret, mozak traži kiseonik a duhu prija aktivnost. Zato je potrebno da se krećeš, da razbistriš um, misli, celo biće ti živne. Današnje mlade generacije premalo se kreću. Da li je razlog onlajn nastava te si zbog toga zakucan za ekran ili zbog igrica sa drugovima, komunikacija vam je svedena uglavnom preko interneta. Činjenica je da slabo izlazite i družite se van kuća. Gledate filmove preko interneta, retko idete u bioskop. Slušate muziku preko interneta,slabo idete na koncerte i to može da postane način života koji je poguban. Ima dana, znaš i sam, kada te jedva nateram da izađeš iz kuće. Nije prirodno da deca toliko sede.
O zavisnosti o igricama, društvenim mrežama da ne govorim. Imam osećaj da ukoliko se nastavi ovakav stil života, svi ćemo u budućnosti ići na porodično odvikavanje od interneta, igrica, društvenih mreža – u zavisnosti ko je na šta „navučen”.
Generalno, bilo koja fizička aktivnost je dobra – kako za telo, tako i za duh i um. Gledaj da izabereš neku aktivnost koja ti donosi zadovoljstvo, u tom slučaju veća je šansa da je redovno praktikuješ. Kad nešto voliš rado mu se vraćaš. Npr. fizička aktivnost pomaže u toku procesuiranja emocija, posebno onih teških.
Teške emocije su smeštene u našem telu i ukoliko se ne pokrenemo kao da ostaju zarobljene u nama. Kroz pokret, emocije mnogo lakše protutnje kroz nas. I sama sam intuitivno osetila da ukoliko se pokrenem, kroz ‘suze i znoj’ će uslediti oslobođenje i olakšanje. Sve je povezano: um, telo, emocije, duh, dah. Zato ti od srca preporučujem da se pokreneš. Značaj sporta za mlade u tvom uzrastu je ogroman. Svaka fizička aktivnost je dobra, posebno ako ti je zanimljiva i pritom pomaže ti da se osećaš bolje – to može biti trčanje, borilačke veštine, košarka, fudbal, plivanje, vožnja bicikla, rad u bašti, ples itd. Bukvalno svaka aktivnost je dobra koja osnažuje tvoje telo da ne govorim kolike benefite ima I za mentalno zdravlje.
Odlomak iz knjige “Razgovori sa Borjanom”
Fotografija: Deborah Ory & Ken Browar (The NYC Dance Project).
