01.12.2021

„I za par večnosti voleo bih samo tebe…“

Grafit 

Nisam uspela da uslikam ovaj grafit iz kola. Bilo mi je žao, volela bih da jesam. Nije lep kao što grafiti umeju da budu. Ne stoji na nekom lepom, vidljivom mestu, ne krase ga šarena i kitnjasta slova. Naprotiv, slova su sasvim obična, nezgrapna i jednobojna. Niti je u bilo kakvom street -art fazonu. Ništa od toga.

Pitate se (logično), zbog čega sam se onda zakačila za ovaj sasvim običan grafit? Kao prvo nije običan. Kao drugo zbog poruke kojom odzvanja. Zbog lepote reči i jačine izjave koja me je dirnula. Moć reči. I ne samo reči, već čitav set, scenario i scenografija. Sve je veoma neobično pogotovo mesto na kome se nalazi.

Ukoliko me sećanje dobro služi prolazili smo kroz predgrađe ili neku industrijsku zonu kod Nove Varoši, sivilo neko. I onda odjednom iznad tog sivila osvanuo je ovaj grafit. Kao duga na nebu. Pogodila me ta ujedno moćna i nežna ljubavna poruka. Pa još na takvom mestu. Nalazila se na nekoj visokoj zidini pored puta ofarbana (deo sivila) u crvenu boju gde je ispisan grafit na samom vrhu. I preko te crvene boje velikim debelim slovima ova dirljiva izjava ljubavi…Nije mi poznat autor citata, ali to mi nije toliko važno.

„Slaba“ sam na reči ukoliko neko ume da se služi njima na pravi način. „Slaba“ sam i na grafite ako ćemo iskreno. Imam uvežbano oko za reči, čitam sa svega što ugledam, pronalazim reči, poruke na najneverovatnijim mestima. I tako oduvek.

Ali zašto mi je ovaj grafit tako poseban da sam dobila potrebu da pišem o njemu? Zanimala me ljubavna priča koja stoji iza ovog grafita. Svi grafiti imaju svoje priče. Volim priče, posebno one romantične, ko ih ne voli?

Grafit je ispisan zadebljanim upadljivim slovima kako bi se video odozdo. Jasno mi je, s razlogom je morao biti uočljiv.

Grafite sam oduvek volela, uopšte ljubitelj sam street art-a. Iako ovaj se nije nalazio na ulici (apropo street-a), već pored puta, pustahija neka. I ruku na srce nije neki art. Ali poruka je predivna, ona me je očarala. Još kao tinejdžerka sećam se prve knjižice sa grafitima koju sam kupila. Kako sam je rado čitala,  gustirala, vraćala joj se iznova.

A onda zidovi i grafiti. Bilo da je u pitanju crtež ili poruka ili i jedno i drugo, meni je sve to divno i kreativno. Zidovi govore svoje priče i ne samo zidovi naravno.

Mnogi tvrde da se romantika potpuno izgubila izgubila u današnje vreme. Međutim, najviše romantičnih izjava  sam pročitala upravo sa grafita. Tamo sam ih najčešće pronalazila. Toliko divnih ljubavnih poruka sam viđala na neobičnim mestima…Ali ovo mesto je zaista bilo ubedljivo najneobičnije od svih do sada. Unique.

Samo lud i zaljubljen može da uradi tako nešto. Ne kaže se zabadava da je zaljubljenost privremeno ludilo, odsustvo razuma. Zbog toga je i to stanje tako čarobno samo po sebi. Lebdiš iznad zemlje, ne dodiruju te trivijalnosti stvarnosti. Ti si zaštićen od svega u svom predivnom ružičastom mehuru ljubavi. Obitavaš u posve drugačijoj zoni. Divno je to mesto, lepo i čarobno. Dimenzija ljubavi, uvek posebna, obavijen si večnošću trenutka i intenzivnim osećanjima koja te prožimaju celog, uzdižu i transformišu.  To može biti i predivno i zastrašujuće. Ko bi se usudio i pentrao na tako visoko i strmo mesto samo da bi svojoj voljenoj poslao poruku? Samo neko ko je zaljubljen do ušiju. Kako li je došao na ideju da baš tu napiše svoju poruku? To je jako simpatično. Moraš biti hrabar. Nisu svi smeli u ljubavi. Mnogi osećaju, žele, ali se nikad ne usude.

Razna pitanja mi se vrzmaju po glavi. Koliko može biti star ovaj grafit? Nije mi delovao da odavno tu stoji, mada isto tako ni da je sasvim nov. Rekla bih da postoji tu već neko vreme, pet, deset, petnaest godina? To možemo samo da nagađamo i koliko ja mogu da bilo šta zaključim budući da smo samo proleteli pokraj njega. Nije bilo prostora za parkiranje (uzak put), još manje da izađem iz kola i proučim natenane i grafit i mesto. Ovo je sve što pamtim u tom jednom trenu kad sam ga videla. Upečatljiv, to je sigurno i ostavio je snažan utisak na mene.

Mojoj znatiželji nema kraja. Mašti takođe. Malo mi treba da uronim u slatko sanjarenje i počnem da vrtim film i smišljam kakva bi to priča mogla biti. Pisci vole priče, još kad dolaze iz života, prava su poslastica. Zamišljam kako li izgleda taj odvažno zaljubljeni muškarac? Zasigurno je romantična duša. Ne može biti drugačiji. Jačina njegove ljubavi, ta zanesenost i odsustvo straha, već ga čine herojom moje priče.

A sad dolazi na red i objekat njegove ljubavi i čežnje. Ona, sa velikim O. Ona ga je inspirisala na ovakvu ludost. Njegova muza.  U glavi već imam njen lik. Oboje su mladi, ali ne previše. U ranim dvadesetim recimo. Moguće je da je živela blizu. Iz malog mesta su oboje. Iz nekog razloga ona je tu često prolazila, on je to znao i iskoristio kako bi ona videla poruku. Jer, to je samo njoj namenjeno. Ako je imala dilemu šta on zaista oseća prema njoj, te dileme više nema.  Razbijena je ovim činom definitivno. Ko je bila devojka koja ga je inspirisala na takav strastven i romantičan način?

U sebi već “pletem” priču, pravim zaplet, rasplet, ide samo od sebe. Osmišljam njihove ličnosti, karakterne crte, sve po redu. Da li je u pitanju bila zrela ljubav ili klinačka? Neuzvraćena ljubav, zabranjena ljubav ili možda platonska? Da li su ikada bili par? Da nije ovo bila poslednja šansa da mu se ona vrati? Hm, sve je moguće.

Ona je za njega bila posebna tu nema dileme. Zbog nje se popeo na sam vrh i poručio joj da su i večnosti u pitanju opet bi voleo samo nju. Njeno srce to zna.

Sve me interesuje u vezi to dvoje. Šta se tu zapravo desilo? Da li je usledio srećan kraj ili nije? Mene bi ovim gestom odmah „kupio“, da li je uspeo nju? Pitanje je da li je situacija bila tako jednostavna. Možda ju je i „kupio“ što se tiče emocija, ali šta ako su bili silom prilika razdvojeni?

Slažem se, dosta stvari treba da se poslože. Moram priznati da momak ima dara za iznenađenja, na stranu i petlju. Hrabrost ili ludost? Kada si mlad i ludo zaljubljen to mu dođe isto. Moguće je da je imao i pomoćnike jer nije uopšte to lako izvesti sam. A možda je nemoć i očaj u pitanju zbog nemoguće ljubavi uprkos obostranim jakim osećanjima. Ko će ga znati.

Da se ne bi unedogled zapitkivala a odgovore ne mogu dobiti, uzimam stvari u svoje ruke. Možda istina nije ni približno tako zanimljiva kakva je u mojoj glavi. Bez obzira na sve želim da napišem svoju verziju njihove ljubavi. U mojoj priči oni su beznadažno zaljubljeni jedno u drugo i mora biti happy end. Stvarnost je toliko shitty i naporna poslednjih godina da mi ne pada napamet neko zlopaćenje i tužan kraj. To ne dolazi u obzir.

Ljudski odnosi, emocije su jako kompleksni. Kao i sami ljudi. Mladost kad se tu umeša i sav svoj naboj, to sve samo uskomeša dodatno stvari. Sve je jako zbunjujuće za ovaj mladi zaljubljeni par. Plaše se siline svojih osećanja i kuda će ih odvesti. Da li mogu da se nose sa svim tim intezivnim emocijama ili bolje da odustanu dok ne bude prekasno, previše bolno po oboje? Da ne završe sa dubokim ranama krvareći dugo nakon svega? Nije lako ostati u vrtlogu ljubavi kad si mlad to je uzburkano more, ne vidi se dno. Strahuju od rizika, neizvesnosti i razočarenja ako se predaju onom drugom do kraja. Daš sebe celog na tacni. Jer, jedino tako možeš i da dobiješ i osetiš svu punoću i silinu ljubavi svoje ali i tuđe. Iako u ljubavi nema tuđe, spajamo se u jedno. I to ih plaši, da li će uspeti da se spoje a ne izgube sebe usput? Čuvena ravnoteža u odnosima.

Nakon brojnih peripetija i nesuglasica usledio je prekid burne veze vrlo bolan i mučan po oboje. Bili su neutešni sve dok ona jednog dana je konačno spazila grafit. Shvatila je da joj nema života bez njega kao ni njemu bez nje. Sudbinski su povezani. Život je kratak i nema više vremena za gubljenje, durenje, žaljenje i nepotrebnu patnju. Ljudi i odnosi jesu složeni, ali ljubav je jedina istina. Put do istine i svih delova sebe jeste trnovit, osetili su to na svojoj koži. Međutim, taj put je dostižan.

Kada se vratila s puta, javila mu se, našli su se i od tada se više nisu razdvajali. To je bila dobra odluka po oboje. Njihova ljubav zaslužuje da nastave tamo gde su stali.

Život ih je testirao i nastavlja da to čini kao sa svima, ali oni su doneli odluku da istraju. Uspevaju za sada. Dele ljubav i sreću koja je već prisutna u njima i tako oboje mogu da rastu, razvijaju se i emocionalno i duhovno. Na taj način zajedno jačaju. Nisu zažalili ni jednog trenutka zbog svoje odluke.

Nova godina se bliži, eno ih kao Maza i Lunja oko okićene jelke sa svojim mladuncima koji nestrpljivo otvaraju poklone. On joj je uputio jedan dug topao pogled pun ljubavi. U tom pogledu mogla je i dalje da pročita i vidi nezgrapni grafit s vrha zidina koji joj poručuje i za par večnosti voleo bih samo tebe…

 

Photo: Unsplash, Google Image, Sky by Thomas Lamadieu via fb page Thinking Art

 

Share
error: Content is protected !!