Ova prelepa umetnička fotografija odmah me je nadahnula da napišem tekst. Nešto kao oda knjigama. Privukla mi je pažnju čim sam je ugledala. Pronašla sam se u njoj. Fotografiju mi je poslala moja divna prijateljica znajući koliki sam knjigoljubac. Ulepšala mi je dan, zna šta volim. Isto tako zna da sam i zaljubljenik u fotografiju. Nije mi prvi put da me neka fotka/slika podstakne na pisanje. I naslov je ubrzo “došao”. Dakle, knjiga na grudima svojim. Poetski znam, no u mom slučaju i bukvalno.
Bezbroj puta sam zaspala s knjigom na grudima spokojna. Poznato je da knjige imaju svoju energiju. Mene moje leče, prijaju mi i smiruju. Odišu divnom energijom. Ima i onih koje me pokreću i uzbuđuju. Ima raznih.
Imam knjige koje koristim kao oracle karte. Zamislim želju ili ako sam u nedoumici postavim pitanje u sebi. Zatvorenih očiju otvorim knjigu i stranica koja mi se prva pokaže tumačim kao poruku ili odgovor na pitanje. Kada nisam sigurna da li sam najbolje razumela, ponovim postupak ili preformulišem pitanje i onda mi bude jasnije. Uvek se ispostavi kao dobar i mudar savet ili poruka.
Potom ima i onih knjiga koje “traže” da ih vizuelno ulepšam, dam kolorit ili ubacim neki crtež. Iako nisam pristalica žvrljanja po knjigama, ove su kao stvorene za boje i crteže. I tako uzmem bojice i počnem da crtam.
Zatim tu su takozvane “radne” knjige koje podjednako volim i cenim. To su one inspirativne, gde podvlačim važne rečenice ili delove teksta kao kada spremam ispit. Zato sam ih i nazvala radne. Iziskuju koncentraciju kao za učenje. Stoga čim zaronim u takvu knjigu kreće avantura sa minimum tri boje: plava, zelena i crvena (po važnosti). Tu su i markeri, pa bookmarkeri raznih boja i stikeri. Svi oni imaju za cilj brže i bolje snalaženje po knjigama kada mi zatreba važan odlomak ili inspirativna rečenica. Bude mi zanimljivo. Istražujem staro-novo, obuzme me neko posebno zadovoljstvo. Uzbuđenje knjiške avanutre.
Dešavalo mi se kada sam uznemirena ili uplašena, da neke meni posebne knjige stavim na grudi kao ikone da su i tako se osetim zaštićenom. Stiša mi se strah, umirim se. Disanje mi se normalizuje, lupanje srca takođe. Ima dana kada osetim da je ovaj svet u kome živimo prilično siv, hladan i okrutan. Danas je recimo takav dan, sivo i hladno je napolju. Tom osećaju doprinose nesrećni događaji kako na globalnom nivou tako na lokalnom i ličnom. Ovih dana mi je sivo i hladno i iznutra. Can’t help it. Teško podnosim sve to. I onda mi opet “zapadne” jedna predivna knjiga i tako tužnu me teši već danima. Gustiram je, ne želim odmah da je “progutam” a volela bih, ali neću. Potrebna mi je duže da bude uz mene.
Knjiga te nikad ne izneveri, možeš uvek da računaš na nju i njeno društvo. I koliko je samo zahvalna, kada ti je potrebna tišina, ona ćuti s tobom. Kada ti je smešno i zabavno, smejete se naglas, tu je, vibrira s tobom. Kada ti je pak tužno, plačete zajedno. Saoseća se s tobom. Kako god da se osećaš uz tebe je, tvoje ogledalo stanja.
Povrh svega knjiga na grudima mi greje i dušu, osećam toplotu njenu. Tako položena na srčanu čakru, srce mi je puno i smireno. Obmotana sam ljubavlju. Grle me i ljube sve te moje knjige, greju i teše. Koliko puta sam pronalazila utehu u knjigama. Tako ušuškana s knjigom sve mi bude lakše. Smanje se strahovi, iščeznu dileme i stres. Osetim se podržanom. Sve negativno ublaži predivna energija knjige. Nije šala, zaista tako deluju na mene. Popusti tenzija u solarnom pleksusu, nema one napetosti, “čvora” u stomaku. Nastupi olakšanje, mogu da odahnem.
Knjige mi isto tako pružaju osećaj slobode i novih svežih uvida. Posebno u trenucima kada sam zbunjena ili iz nekog razloga ne mogu da razumem / sagledam neku situaciju ili dogadjaj. Niotkuda mi se pojavi knjiga kao poručena za tu situaciju ili problem i zaista progledam. Pomogne mi da se oslobodim okova, starih i falš uverenja. Osvestim koliko i pored očiju nisam videla, tojest, videla sam ograničeno, nisam dobacila “preko ograde”. Zato knjige služe između ostalog, da nam prošire vidike, prizmu kroz koju posmatramo ovaj svet. Meni su nebrojeno puta pomogle i u tom pogledu.
A što se tiče stajlinga, sudeći po fotografiji, odlično pristaje uz telo kao korset ili top. Perfecto!
Zahvalnost prema knjigama je posebna tema. Uvek su me mamile i zvale u zavisnosti od životnog ciklusa u kom sam se nalazila. One su me pronalazile. Moja porodica i prijatelji znaju da kažu kako im se čini da mi je dat taj talenat da u određenom trenutku pronađem knjigu/autora koja je značajna ne samo po mene. Bilo kako bilo, zaista kad uđem u knjižaru ili biblioteku uvek osetim kao da me neki magnet vuče ka nekoj polici s knjigama, a onda se desi prepoznavanje. Ugledam je, tj. ugledamo se. Ljubav na prvi pogled, kao u romantičnim romanima kada pronađeš srodnu dušu, tako ja pronađem srodnu knjigu. Nađe mi se baš kada mi je najpotrebnije. Kasnije se ispostavi da i drugima pomogne. To je zaista lep osećaj.
Sve u svemu, svoje knjige držim čvrsto uza se, u rukama i na grudima. Uvek su mi blizu srca. Nameravam da mi prave društvo sve dok egzistiram u ovoj dimenziji. Želim da budem stalno okružena njima. Jer, one mi daju smisao i snagu. Pomažu mi da sačuvam zdrav razum u ovim ludim vremenima. Smatram da tu ne mogu da pogrešim. Biti u društvu knjiga oduvek je bio dobar izbor i odluka. Toplo preporučujem svima. Probajte, nemate šta da izgubite, samo možete da dobijete ukoliko ste otvoreni za primanje beskrajnog bogatstva koje pružaju knjige.
Photos via sic-simpliciter on tumblr, Unknown artist.
