Odmerila sam ga diskretno dok je prilazio. Nesumnjivo zgodan, preplanuo, crna zift kosa zalizana i oči koje “cakle”. Hodajući kliše pomislih, ali lep kliše sa žarom u očima. Neodoljivo šašavo je izgledao u šorcu i otkopčanom košuljom držeći kubanski tompus.
Postavlja se pitanje da li su muškarci postali veće žene od samih žena? I da li je tuga za Delonom i nostalgija pretežno ženskog sveta za takvim muškim primercima zbog činjenice da ih je sve manje i da zasita izumiru?
Mnogi tvrde da se romantika potpuno izgubila u današnje vreme. Međutim, najviše romantičnih izjava sam pročitala upravo sa grafita
'Takve su znate, osetljive osobe. Osete duplo, čuju ranije, zato što tačno jedan korak ispred tela, hoda njihova duša.'' - S. Santorelli. Tog dana, pred kraj radnog vremena, ostala sam sama u kancelariji.
Opet sam ga sanjala, bio je tu pored mene, čeka me da dođem i uskočim u njegov život. Stajao je nekako blizu, a opet dalek, i sve više se udaljavao dok se odigravala moja unutrašnja borba u stilu Clashove pesme Should I stay or Should I go? Da li je Clash prolazio kroz slične dileme pišući tekst za ovu kultnu stvar?
Kišu je volela otkad zna za sebe. Verovatno svi introvertni tipovi vole, eto idealnog izgovora da se ne izlazi iz kuće. Ćebence, knjiga, kafa i mačka, nema lepše kombinacije. Dobro, naravno da postoji još par primamljivih kombinacija, nego stvar je u atmosferi koju kiša stvara. Caruje mir, tišina, osećaj je divan, ušuškano, toplo, lepo, jednom rečju - sreća.