Dokolica, lenstvovanje, sanjarenje, jutarnje meškoljenje u krevetu, izležavanje…U današnje vreme ove reči zvuče kao davno zaboravljene i nepoželjne kategorije. Od malena nam svi redom usađuju vrednosne sisteme, počevši od porodice, društva i medija. Tada već spoznajemo šta je poželjno, a šta nije. Lenčarenje nikako nije.
“U znak sećanja na pet ili šest divljih mačaka vrste Felis silvestris lybica- nije ih bilo više! – koje su pre otprilike deset hiljada godina, negde na Bliskom istoku, po prvi put odlučile da se približe odskora trajno nastanjenim ljudskim bićima i da žive u slozi i razumevanju s njima…Sa zahvalnošću koja se graniči sa čuđenjem.” Frederik Vitu „Rečnik zaljubljenika u mačke“
Pitanje je svih onih koji su se ikada rvali s njom. Kako opisati tugu kad te zahvati taj neopisiv bol usled gubitka nekog svog voljenog, ili žalost za nečim/nekim? Nije lako opisati tu moćnu silu i to svoje stanje kad se nađeš u vrtlogu tuge. Ona te zapljusne svom snagom i uvek bez upozorenja, praktično dok shvatiš šta te je snašlo , ti si već uveliko zahvaćen celim svojim bićem tom supersilom, protiv koje ne vredi da se boriš, to je zaista kao borba s vetrenjačama.
Tema ovog teksta je svesna odluka žene da nema decu i muža. Zapravo, ovaj tekst se odnosi na sve žene, ne samo na one koju su svesno donele odluku da nemaju decu i muža, ali upravo te odvažne žene su me inspirisale da se zamislim i shvatim da ova tema obuhvata sve žene i njihovo pravoda donesu odluku u vezi braka i potomstva u skladu sa sobom ma kakva ta odluka bila.
Kakav klub, kakvo ludilo… o čemu se zapravo ovde radi? Postoji čitav pokret zero fucks club u svetu, mogu se kupiti majice s tim natpisom, šolje, posteri, bedževi, torbe, čak i jastuci. Uglavnom su kupci žene, jer muškarce ionako nikada ta tema nije tangirala. Radi se o stanju zadovoljstva i smirenosti koju dobiješ kao nagradu kada prestaneš da mariš za tuđe mišljenje. Put ka unutrašnjem miru definitivno je „posut“ ne davanjem zero fucks šta drugi misle. To se jednostavno dogodi s godinama i mudrošću koju dobijamo iskustvom.
Sa inspirativnim i jedinstvenim likom Toshe Silver ( Toša Silver) prvi put sam se susrela pre par godina kada mi je preko društvenih mreža slučajno iskočio jedan njen tekst. Hajde, neka bude slučajno iako slučajnosti ne postoje. Sada već verujem da je trebalo da me pronađe. Tekst je bio vrlo neobičan, objašnjavala je kako se uskladiti sa Božanskom Ljubavlju, bila sam prikovana za ekran gutajući svaku reč.
