“U znak sećanja na pet ili šest divljih mačaka vrste Felis silvestris lybica- nije ih bilo više! – koje su pre otprilike deset hiljada godina, negde na Bliskom istoku, po prvi put odlučile da se približe odskora trajno nastanjenim ljudskim bićima i da žive u slozi i razumevanju s njima…Sa zahvalnošću koja se graniči sa čuđenjem.” Frederik Vitu „Rečnik zaljubljenika u mačke“
Mačke su moji ovozemaljski anđeli, vodiči duše, vesnici dobrih vesti, shvatite to kako hoćete. Pojavljuju se niotkuda i uvek imaju misiju u mom životu. U trenutku kad se pojave uvek se nalazim na nekoj raskrsnici, treba da izaberem put (da, da, onaj kojim se ređe ide). Nešto treba da prelomim, presečem, donesem svesnu odluku. Odluke se tiču mog životnog puta i u kom pravcu će se dalje kretati. Gotovo uvek su to teške i zahtevne odluke, ali uvek i dobre po mene. Kao što je rekao Jerzy Gregorek : “Hard choices, easy life. Easy choices, hard life.” To su one situacije sa dve opcije Abrahama Maslova sa kojim se svi sudaramo u životu, da zakoračamo u razvoj ili da se vratimo u sigurnost. Život nam postavlja novi izazov, zahteva od nas odvažnost, usud na skok i veru u nepoznato.
Naravno da sam želela razvoj, tu nije bilo mesta dvoumljenju. Svedok sam mnogih ljudi, naročito žena koje su u najboljim godinama stale i prestale da se razvijaju. Divne, sposobne, talentovane žene, zatvorile se, povukle u sebe i koje konstantno zatamnjuju sopstveno svetlo. Šteta velika kako za njih, tako i za nas ostale, jer su svet uskratile svoje jedinstvene božanstvene sebe. Poverovale su da niko ne mari za njihovu priču, potcenile svoj glas. Koliko su samo grešile u vezi sebe i samonametnutog ćutanja! Buntovne sam prirode i nemirnog duha i takvu sudbinu nisam mogla da podnesem. Kao mlađa mislila sam da mi je to mana, ali s godinama sam shvatila koliko me je ta moja „divlja“ priroda koja se „nije mirila“ zapravo spašavala, to je bio moj soulfood i spas duše.
Oduvek sam se plašila da me ne zadesi sudbina Hambre del Alma ili sudbina izgladnele duše. U svojoj knjizi „Žene koje trče sa vukovima“ Klarisa P. Estes to sjajno opisuje. Pojašnjava kada život žene savlada bledilo jer je izgladnela duša. Onda kada je žena potisnula svoje kreativno sopstvo, ono što je pokreće, svoje izvore rasta i radosti. Odsečena od kreativnog života njen život kako piše, postaje pepeo. Za posledicu se javlja glad duše za kreativnim duhom koji ume da se manifestuje kroz razne autodestruktivne načine/izbore.
„Mnogo godina prolazi, a ona se ne kreće, ne uči, ne otkriva, ne dobija, ne ulazi u koštac, ne postaje“ piše Klarisa. U mom životu dolazak mačke upravo to znači, ulazak u koštac, podsticaj na skok, postajanje…Dakle, situacija se ponavljala, isto se dešavalo i sa moja prethodna dva mačora koja su se čudnim okolnostima stvorili u mom životu. Ovaj mačor dugo je obigravao oko naše kuće čvrsto rešen da uđe. Zadivila me je ta njegova odlučnost. Sećam se da sam pomislila, vidi opet mačka, pitala sam se šta to treba da pustim u svoj život, šta to treba da mi dođe u iskustvo?
Kada mi se mačke pojave u životu znam da je neka velika promena na pomolu. Po svemu sudeći došao je momenat za sledeći nivo. Da li sam bila spremna, da li smo ikada spremni? Bilo mi je jasno da je došlo vreme za važnu odluku, to make a move, to take a jump! U tim momentima kreće soundtrack u glavi, vrti mi se Madonina pesma „Are you ready to jump? Get ready to jump …“ Šta god bilo u pitanju osećala sam vetar promene u vazduhu i da je mačor poslat kao Messenger From Above. Tajming je uvek nepogrešiv. Da li sam se plašila? Da, uvek. Da li me je to sprečavalo do sada da skočim? Ne, nikada. I kada sam na korak da odustanem, sama pomisao na Hambre del Alma me vrati na kolosek, i eto mačke na mom pragu da me „podseti“ na to. Istina je ponekad čudnija od fikcije, samim tim i interesantnija.
Poznato je da mačke biraju svoje vlasnike, iako mačka po svojoj prirodi i naravi nikada i nikome ne pripada, u stvari mi pripadamo njoj. To znaju svi oni koji su nekad imali mačku, do kraja svoja i uvek samo svoja. I nikada do kraja pripitomljena. Zapravo je suprotno, mačka je ta jedina životinja kako je Marsel Mos to fino primetio, koja je uspela da pripitomi čoveka.
Izbirljive su po pitanju vlasnika, njihova velika intuicija i moćno energetsko polje traže vlasnike s kojima se vibraciono poklapaju. Vlasnici za koje se veruje da su s pojačanim duhovnim sposobnostima. Ima puno verovanja u vezi mačaka, meni je možda najdraže budističko, da je telo mačke privremeno odmaralište velikih duhovnika. Uvek sam osećala tu njihovu mudrost koju nose u sebi. Ekart Tol je to lepo sročio: „živeo sam sa nekoliko zen učitelja, svi do jednog su bile mačke.“
Verujem da je svakom čoveku dodeljena neka životinja kao duhovni vodič. Duhovne životinje su deo mnogih kultura. Svaka životinja ima svoje simboličko duhovno značenje, a neka su bazirana i na karakteristikama samih životinja. Na primer, u meksičkoj kulturi su to takozvani alebrijes.Prema 260-dnevnom svetom kalendaru koji se zove Piye, svima nam je dodeljena određena životinja na rođenju i koja nas prati čitavog života. Veruje se da ovaj naš saputnik kroz život utiče i oblikuje samo jezgro naše ličnosti. To je ona životinja s kojom se povežeš na jedan, koja u tebi budi sve najlepše, inspiriše te i čije te prisustvo uči suštinskim stvarima ako si otvoren za to. Najviše od svega ta predivna stvorenja nas uče bezuslovnoj ljubavi. A tu su i druge moćne lekcije. Činjenica je da svi koji su ikada imali i gajili kućne ljubimce shvataju koliko mi njima zapravo malo dajemo u odnosu šta dobijemo zauzvrat. Nemerljivo je šta sve oni čine za nas i čemu nas sve nauče tokom njihovog kratkog boravka na ovoj planeti.
Svako od nas ima neku svoju omiljenu životinju. Za Teslu su to bili golubovi, za Fridu majmuni, za Diega Riveru psi, za mnoge umetnike pesnike i pisce poput Mark Tvena, Bodlera, Fransoa Sagan, Nerude, Bukovskog, Hemingveja (spisak je poduži) bile su to mačke. I za mene su to definitivno mačori s kojima sam imala čast da delim život (s jednim još uvek delim). Nije bitno u kojoj formi se pojavljuju ti vodiči duša u našim životima, činjenica je da se pojavljuju ako smo dovoljno budni da primetimo.
Mačka je životinja s pozitivnom aurom, ona uzima pod svoje celu porodicu i dom u kojem boravi. Veruje se da su mačke zaštitnici domaćinstva u kojem žive, štite dom od negativnih vibracija. Područje koje mačka smatra svojim, kaže se da je blagosloveno pozitivnom aurom. Mačke su vrlo empatične i pomažu nam da se iscelimo. Samo glađenjem mačke može se ublažiti emocionalni i mentalni stres. Njihove vibracije tokom predenja deluju umirujuće na nervni sistem, samim tim smanjuju stres i napetost.
Sada su već i naučnici i lekari nakon mnogobrojnih istraživanja spoznali „moći“ koje poseduju mačke. Vrste predenja se razlikuju u momentima uživanja i onim trenucima kada se to odnosi kao upozorenje na određenu bolest. Poslednja istraživanja kardiologa pokazuju da vlasnici mačaka imaju čak 40% manje rizika da dožive infarkt, takođe, predenjem se snižava i krvni pritisak kao i mnoge druge tegobe. Njihove različite frekvencije predenja utiču povoljno na različite ljudske tegobe, psihičke i fizičke. Naravno da mačka nije zamena za lekove, ali njena isceliteljska moć sve više se priznaje i u današnje vreme postajemo svesniji predivnih efekata koje mačke imaju na ljude.
Nije uvek bilo tako. Dark Ages nije bio samo dark za ljude, znamo da je bio posebno mračan po žene, ali i za mačke. Mačka se u srednjem veku smatrala đavoljom rabotom. U ovoj predivnoj životinji videli su simbol zla i oličenje demona, Satanska mačka srednjeg veka. Žene su bile spaljivane na lomači optužujući ih najviše za veštičarenje, ali ni mačke ništa bolje nisu prošle. Vrhunac ljudske gluposti i sujeverja je bilo za vreme inkvizicije kada je tadašnji papa proglasio mačke zlim i naredio njihovo ubijanje „braneći se“ od crne magije. Ovo sumanuto ponašanje dovelo je do jezivih posledica po ljude, pojavom crne kuge. Smatra se da epidemija kuge bi bila manjeg intenziteta i ne bi pokosila oko polovinu evropskog stanovništva da nisu poubijali tolike mačke, jer bi one loveći miševe i pacove zaustavile da ovi šire bolest. Sirote mačke ni krive ni dužne, smatrane divljim i zlim završavale su tragično sve do epohe romantičara 19og veka.
Suprotno srednjevekovnim „umnim“ ljudima, drevne civilizacije su bile lude za mačkama. „U starom Egiptu lavovi i leopardi su bili simboli moći, sve dok domaća žuta mačka nije oterala lavicu i zauzela mesto svete životinje boginje Bast, zaštitnice faraona i Boga Sunca. Staroegipatske mačke su bile izuzetno poštovane životinje, ukrašavane nakitom, privilegovane da jedu iz istog tanjira sa ljudima. U drevnoj Kini i Indiji mačke-bogovi su bile simboli plodnosti i majčinstva. Evropljani se najkasnije priključuju klubu „svetih mačaka“. Tako je rana Irska kultura obožavala crnu mačku Iruskan.
Povezanost mačaka sa osnivačima različitih religija proteže se kroz vekove. Smatra se da ih je Muhamed imao nekoliko, među njima omiljenu Muezu. Ljubav je bila tolika da kada je Mueza jednom zaspala na njegovom ogrtaču, on je nije budio, već je isekao taj deo, kako bi Mueza nesmetano nastavila da drema. Ni Isus nije ostao imun na ova divna stvorenja. Priča ide ovako: kad je bio beba, Isus je toliko plakao, da ga ništa nije moglo umiriti. Sve dok se jedna prugasta mačka nije pojavila. Legla je pored njega i uspavala ga svojim divnim predenjem.
U ruskom muzeju Ermitažu „radi“ čitava vojska mačaka, koja čuva kolekcije od miševa. Ove mačke vode poreklo od vrhunskih lovaca, predaka sa carskog dvora, čiji je zadatak bio da brane zdanje od štetočina.“[1]
Takođe u Rusiji postoji ritual gde pre useljenja puštaju mačku u kuću. Ukoliko se radi o staroj kući, veruje se da će mačka eliminisati negativne energije koje su ostavili prethodni vlasnici. Mačka će privući snažnu energiju u kuću jer su naučile da žive u visokim energetskim zonama. Sposobnost mačaka da pronađu put kući je neverovatna. Naučnici smatraju da one koriste ili ugao pod kojim pada Sunce kako bi pronašle put ili imaju magnetisane ćelije u mozgu u službi kompasa. Ljubav prema mačkama se zove ailurofilija, vodi poreklo od grčke reči. Ukoliko ste ljubitelj mačaka, vi ste ailurofil. Veoma su osetljive na vibracije i sve vremenske nepogode poput zemljotresa i sl. detektuju daleko brže od čoveka.
Kada vam mačka uđe u dom, shvatićete da život više nikad neće biti isti. Menja se poredak i dinamika u kući. Mačka je neobična sama po sebi, „čista čarolija i dodir neopipljivog“ kao što je rekao Luj-Ferdinan Selin. Misteriozna, živi u nekom svom paralelnom i tajanstvenom svetu, „…kao stražar na pragu nevidljivog“ napisao je Rene de Obaldija. Ponekad vas puste u taj svoj svet. Imaju neverovatnu moć da nestanu misteriozno i pojave se onda kad im se prohte. Njihova narav ne priznaje nikakva ograničenja i sputavanja, ne mare za poslušnost i nemaju ropski mentalitet.
„Mačka je filozofski nastrojena, uredna i mirna životinja koja drži do svojih navika, prijatelj reda i čistoće. Ne razbacuje se uludo svojim osećanjima: biće vam prijatelj ako ste toga dostojni, ali ne i vaš rob.“ Teofil Gotje
Interesantno nikada nisam poželela da sebi kupim mačku. Apsolutno su mi najdraže takozvane „avlijanerke“. Frederik Vito je napisao da mačka nema cenu i tu se apsolutno slažem s njim. I Leonardo da Vinči je rekao da je „svaka mačka remek-delo“ bila avlijanerka ili rasna. Nema običnih mačaka, a to će vam potvrditi svi ljubitelji i vlasnici mačaka. Pablo Neruda je između ostalog o mačkama napisao da je „…svaka mačka čistokrvna mačka, od brkova do kraja repa.“
„Mačka ničemu ne služi i upravo je zato volimo – zato što smo najčešće mi njoj na usluzi, a ne obrnuto; zato što se prema njoj ophodimo ravnopravno, uz obostranu ljubav i pažnju. Jer čovek je postao civilizovano biće u pravom smislu te reči tek kada je prihvatio mačku kraj sebe.“ Fredrik Vitu.
Pisci i mačke
„Prefinjene osobe razumeju mačku. Žene, pesnici i umetnici je izuzetno cene, budući da su u stanju da prepoznaju izvanrednu osetljivost njenog nervnog sistema; samo neotesane osobe ne uočavaju plemenitu prirodu ove životinje. (…) Iz radionice alhemičara, mačka se preselila kod pisaca i postala sastavni deo skromnog okruženja u kome obitavaju…“ Šanfleri.
Pisci i mačke idu zajedno. Poznato je da su mačke služile kao inspiracija mnogim piscima. Ima jedna interesantna priča vezana za Hemingveja za koga je poznato da je obožavao mačke. U vreme kada je Hemingvej živeo u Parizu sa tadašnjom suprugom Hatli, rodio mu se sin Bambi 1923., i jedna mačka je ušetala u njihov dom. U to vreme nije bilo bebisiterki. Hemingvej bi svako jutro odlazio u kafanu i radio čitavo jutro uz jednu šolju bele kafe, dok bi njegova supruga odlazila da vežba klavir. Beba bi ostajala sama u svom krevecu sa visokom mrežom, a pored nje je bila velika i umiljata Maca Ef. Neki su mu govorili da će mačka usmrtiti bebu, ugušiti svojom težinom, međutim maca bi ležala pored Bambija u krevecu motrila na vrata ne dopuštajući nikome da mu se približi dok su roditelji bili odsutni. Mnogi su bili frapirani time što su bebu ostavljali mački na čuvanje, ali ne i Hemingvej, on je imao je puno poverenje u Macu Ef. Bio je u pravu, Maca Ef je bila savršena dadilja i Bambiju nikada dlaka s glave nije zafalila.
“Mačke su stvorene da bi opovrgle dogmu da je suština svih stvari da služe čoveku” Ernest Hemingvej
Pisci o mačkama:
„Ako se, za trenutak, prisetimo da je čovek sebična, proračunata i bezosećajna životinja, kojoj je plemenitost potpuno strana, da je pun sebe, surov i ubeđen da je Bog, ukoliko uopšte postoji načinjen po njegovoj slici – ako se svega toga prisetimo, moraćemo da priznamo kako se mačka i nije tako loše snašla. Sa svojim mozgom od 31 grama i indeksom kefalizacije 1/90 uspela je da čoveka vrti oko malog prsta, da mu se uvali u dom, da mu prisvoji jastuk i omiljenu fotelju, da se ogrebe za obilne i redovne obroke, da oštri kandže na njegovom kauču i pravi mu froncle od duplih zavesa, ostavši za sve to vreme pravi gospodar u kući. Bravo majstore!“ Frederik Vitu.
„Mačke su oličenje iskrenosti: ljudska bića, iz nekog razloga, ponekad kriju osećanja, ali mačke ‒ ne.“ Ernest Hemingvej
„Pišem toliko zato što mi mačka sedi u krilu. Prede i ja ne želim da ustanem. Mnogo me više umiruje od muža.“ Džojs Kerol Outs
„’Ne,’ rekla je mačka. ‘Vi ljudi imate imena. To je zato što ne znate ko ste. Mi znamo ko smo, zato nam imena ne trebaju.’“ Nil Gejmen
„Kad vas mačka usvoji ne možete ništa više uraditi u vezi toga osim da trpite dok ne dođe do promene.“ T.S. Eliot
„Kada neko voli mačke, ja postanem njegov prijatelj i drug, bez daljeg upoznavanja.“ Mark Tven
Sve u svemu činjenica je dok neki obožavaju mačke, drugi ne mogu da ih smisle. To mi nikada neće biti jasno, tako predivna, mudra, umiljata i graciozna stvorenja. Ono što je sigurno da nikoga ne ostavljaju ravnodušnim. A i kako bi? Upravo sada dok završavam ovaj tekst moj dragi Mimi mi sedi u krilu i dremucka. Nešto mi govori da zna da sam ovaj tekst posvetila njegovom rodu i uticajima koje imaju na ljude. Zato, ukoliko vam se pojavi mačka u vašem životu nemojte žuriti da je oterate, možda je došla vama s razlogom. Ja znam da jeste, dozvolite joj da vam ulepša život.
photo credits Google Images
fusnote:
[1] http://www.svetkucnihljubimaca.com/bogovi-vestice-heroji-macke-kroz-istoriju-i-deo/
