Verovali ili ne, Tijana je ovu knjigu sanjala. Dobro okej, rekli biste, svi imamo neke snove i nešto čemu se nadamo, priželjkujemo ili sanjamo. Istina, ali Tijana je bukvalno sanjala, ako u domenu snova uopšte nešto može da se nazove “bukvalno”. Kad ti Tijana javi da te je sanjala, pažljivo saslušaj. Uvek postoji neka poruka, njeni snovi na nešto ukazuju. Sanjala je ona i mene, i svog sina pre nego što je uopšte bio u planu da se rodi, i razgovore sa sinom a bogami i knjigu!

Ima jedna moja knjiga “Ona zna” se zove. Duša zna.

Soulfood imamo i Tijana i ja, ona svoj soulfood corner, a ja sam sa knjigom Soulfood krenula pa sad postoji i soulfood.rs kao online portal. Pisanje vas odvede na najčudnija mesta a najčešće nas vrati sebi, vratimo se svojoj kući. Duši. Kad piše, rekla bih da i njena duša peva.

Uostalom, za mnoge od tekstove u ovoj knjizi imam utisak da su se samo “spustili” a Tijana nađe mesto u svom gustom majčinsko-poslovnom rasporedu, kad “napravi vreme”, samo sedne i iskuca ih.

Kao “sad je vreme da se zapiše” i ovo.

Nekada je bilo u energetskim snopovima, “u dva dana sam napisala tri teme i ja sam se začudila, mada u kojim uslovima pišem to je stvarno za neverovati, ponekad i samu sebe zadivim.”

Nekada su okolnosti tražile svu našu pažnju ali bez tih pauza ne bi bilo ni teme koliko su suze dragocene i društveno neprihvatljive… Škola je uvek bila tema koja nas je dovodila do tačke usijanja, kao i roditeljstvo. Ne mora svako da bude roditelj, nije nužno. Kad se suočite sa drugim roditeljima i “drugim oblicima roditeljstva” na roditeljskim sastancima, poželite da napravite neki stručni ispit pre nego što neko dobije te malene duše da se njima nestručno bavi. Koliko svoje traume, rane i frustracije prebacujemo na svoju decu, a slepi smo kod očiju ili hipnotizirani društvom, medijima ispranog mozga i u programima svojih roditelja, da ne kažem predaka jer smo mi svi deo nekog sistema.

A možda najjača tema ove knjige govori o tome šta bismo mi volele da nam je neko rekao kad smo bile u tim godinama? Da smo imale nekog ko bi zaista razgovarao sa nama i video nas kao osobe, kao dušu koja je doputovala da bi “cvetala” sa nama…

Kakvo god da je, ovo je naše vreme, te stoga najbolje za nas. Da se ne bi ovaj tekst pretvorio u “žal za mlados” nego u ovom vremenu koje je takvo kakvo je, Tijana je napravila svoj soulfood corner, svoju porodicu, svoj svet i ovu knjigu, svoj krug oko sunca, sve sa spiritualnim humorom.

Istina, samo njena duša zna šta je sve preživela tokom mentorshipa. Dok je pisala, svet oko nas se menjao, i kada nismo hteli ili bili spremni, menjao je i nas. Promena je jedina konstanta u našim životima, to znamo. To ne znači da nam je uvek lako dok se dešava. Nema ni jednoroga, ni love, light and crystals, samo naši strahovi, neisceljene rane duše a bogami i tamna strana isplivaju napolje.

Ima jedna odlična definicija roditeljstva – “Imati dete je kao da vam srce zauvek hoda izvan vašeg tela.” A ako se pozabavite malo sopstvenim soul searching-om svi naši “problemi” i “rane” dolaze iz ranog detinjstva, ukazuju nam psiholozi. Od majke, od oca, od porodice, od najbližih dobijamo poklone koje posle “raspakujemo” čitavog života.

A naše rane su i putokazi. “Oh, there is a wound, go there.” – što bi Matias de Stefano rekao za škorpionski detektivski duh koji voli da kopa i istražuje. Da nema takav duh, Tijana nam ne bi ni napisala ovu knjigu.

Kada smo došle do kraja pisanja rukopisa, čudila se kako? Imajući u vidu stanje u kome se čitav svet nalazio i ona sama je prolazila kroz periode gde su se tuga i stresna dešavanja smenjivali naizmenično. Wow, stigle smo do kraja? Ponekada mislim, a duša zna, da nam je pisanje i bilo pojas za spasavanje sve ovo vreme. Da nismo imale “spisateljske zadatke” i videle, čitaj “sanjale” ovu knjigu pa je postavile kao cilj, verovatno bismo potonule sa kolektivnim dogadjajima, i u kolektivno nesvesno.
The only way out is – in. 

Neka vam ova knjiga pomogne da bolje razumete sebe, a potom i ljude oko sebe. Onaj ljudski deo u ljudskom duhu.

Jer, “nema loših ljudi, samo ranjenih” neka postane i vaša mantra. Mi smo ti koji sa dolaskom dece u naš mali svet dobijamo i mogućnost da izgradimo ovaj novi svet koji razvija svesnost, emotivnu inteligenciju i empatiju. A vi to već znate, zar ne?

Osetili ste, zato smo ovde… zajedno.