Odlazak na taj koncert bila mi je davnašnja želja. Moja drugarica Jelena i ja dugo smo to planirale. Avionske karte, datume, smeštaj, razgledanje, sve do najsitnijeg detalja.
Koncert se održavao u predivnom parku usred leta. Bilo je fenomenalno osvetljenje, grandiozna bina, ozvučenje savršeno. Sve je izgledalo bajkovito. Organizacija vrhunska. Omiljeni bend svira, osećala sam se kao da mi je ponovo dvadeset godina. Odličan vajb, predgrupa je bila sjajna, digli su atmosferu. Jelena je otišla da nam uzme piće dok sam ja čuvala mesta. Mesta su bila savršena, ni previše blizu ni predaleko od glavnog stejdža. Raspoloženje je bivalo sve bolje.
Atmosfera je počela da se zahuktavala kada je predgrupa završila svoj nastup. Jelena se vratila sa pićem. Otpila sam gutljaj i u tom momentu gase se svetla veličanstvene bine i kreće lagana muzika plavo i ljubičasto svetlo iz reflektora se smenjivalo i pratilo siluetu pevača koji izlazi na scenu laganim i samouverenim koracima. Zastaje, pušta glas, wow kakav jak vokal, uživo je doživljaj uvek bolji. Pesma je predivna, taj glas učinio mi se poznat za sekund. Publika uglas peva s pevačem. Kakva emocija, harizma, moć u glasu, snažne reči… Neka mešavina Luis Migela i Majkla Bublea, s tim što je mlađi i lepši. Odmakao se i krenuo u našem pravcu. Kako se približavao osetih neki nemir u stomaku. Taj glas, stas, kosa…ma, ne, nije moguće. U tom momentu pevač se okrenuo ka nama i zaledila sam se. Veliki reflektor obasjava njegovo lice i ogroman ekran iza njega pokazuje ga u gro-planu, čovečeee pa to je on! Ne haluciniram Medianoche tip, Latino! Kad nisam pala preko ograde. Po zakonu verovatnoće kako je ovo moguće???
Jelena me prodrmala kad me videla kako sam se ukopala i pita me:
– Šta ti je?! Što ne đuskaš, ovaj mali je fenomenalan!
U mojoj glavi haos, spajam kockice, hm, dakle, on je gost na koncertu benda. Medianoche je profesionalni pevač, nikada to nije pomenuo. Au svira gitaru i klavir maestralno. Nisam mogla da poverujem ni očima ni ušima, kao da sanjam. Trgla sam se i cimnula Jelenu ne bi li me čula.
– Jelenaaaa, Jelenaaa! To je on, Niko, pokazujem na njega, Kuba, tompus, ponoćni tip!
Jelena me pogledala u neverici kao da ne razume ni reč šta joj govorim, ne čuje me, ponavljam :
– To je Latinooo tip, tamooo!
Najzad je skapirala i prestala da skače. Zinula u čudu i prasnula u smeh.
-Ludilooo! Idemo do njega!
-Gde si krenula?! Da nisi mrdnula, čuješ li me?? Zapretih joj. Pogledala me razočarano.
-Ih bre što si neka, ubijaš nam zabavu!
Prva reakcija mi je bila da se sakrijem, da me slučajno ne prepozna. Sva sreća pa on mene ne može da vidi u ovoj gomili. I baš tog trenutka zastade i okrenuo se pogleda me pravo u oči. Skamenila sam se. Pogledi su nam sreli i tada shvatam da je Jelena iznad mene rukom mahala i pokazivala gde stojim ne bi li mu skrenula pažnju. On kada me je prepoznao razvio usta u poznat razoružavajući osmeh, nastavio da peva svoj repertoar povremeno bacajući pogled na mene namigujući mi.
Vreme je za pauzu, nestaje liftom sa bine, izlaze denseri sa svojom tačkom. Otpevao je tri pesme. Naljutila me Jelena što je bez mog znanja to uradila, čemu to, njoj se pak činilo super zabavnim.
Nisam stigla ni pošteno da dođem k sebi kad se ispred nas stvoriše dva tipa iz obezbeđenja. Ljubazno nas pitaju da li bismo želele da pođemo sa njima. Medianoče ih je poslao da nas sprovedu do njega kako bismo stigle bezbedno. Jelena odgovara umesto mene, klima glavom. Ja sam “zabagovala” u stvarnosti i šlajfujem. Sve se dešava užasno brzo, po pravilu imam zakasnele reakcije. Jelena me vodi za ruku kao izgubljeno dete. Dok smo prolazile kroz masu u glavi mi se roje misli, otkud sad ovaj obrt?! Kada ti život namesti set up ostaje ti samo da bleneš u čudu. I dok sam vrtela film u glavi stigle smo do vrata gde je pisalo njegovo ime. Obezbeđenje kucnu, pozdravili se s nama i odoše. Jelena i ja smo stajale kao dve tinejdžerke potpuno zbunjene.
-Vidiš da nema nikog, rekoh uspaničeno, idemo!
-Čeeekaj, gde si krenula, stani! U tom trenutku vrata se ovaraju i eto njega, Medianoče tip!
-Izvinite što ste čekale, tuširao sam se.
Kez od uveta do uveta, oduševljen što me vidi, grli me, izljubi me srdačno kao da se znamo sto godina.
-Heeej ne mogu da verujem da si ovde, kakvo iznaneđenje! Reče ushićeno.
Okrenuo se Jeleni predstavio se i ona njemu.
-Yellena , reče on sa španskim akcentom, kako lepo ime, melodično.
Pozvao je asistentkinju:
– Đovana, reci im da donesi hranu. Ogladnim opasno posle svakog koncerta, hajdemo za sto.
Za večerom je počeo da priča o sebi. Ispotavilo se da je odavno prebegao sa Kube i živi u Majamiju gde ima dugogodišnju karijeru pevača. Bila sam zatačena razvojem događaja sve se činilo nestvarnim. Osetim nešto da mi se mota oko nogu, nešto mekano, spustim pogled i ugledam prelepu riđu mačku. Istopim se, obožavam mačke.
– Ah, tu si se sakrila, kaže Niko, tražim je ceo dan i baš kod tebe da skoči u krilo, i pogleda me značajno.
Ok, voli mačke i muzičar je, gotovo, kupio me u sekundi.
– Otkud ti ovde na ovom koncertu u ovom gradu, pita me zavodiljivim osmehom. Veruješ li u sudbinu?
– Donekle, odgovorim spetljano.
Jelena me ošinu pogledom i nagazi ispod stola, u prevodu dovedi se u red ženo, deluješ izbezumljeno.
-Ovaj, jeste, ubacih se u ulogu cool ribe, stvarno kakva slučajnost.
-A ti veruješ u slučajnosti?
Uh, gde me nađe, na tu temu mogu da filozofiram danima, ali samo sam odgovorila:
-Da, ponekad.
– Kada završimo sa večerom želim nešto vam pokažem, obožavam ovaj grad.
Sve u svemu, provozali smo se gradom, pokazivao nam je njegova omiljena mesta, ljude, kulturu, običaje.
Posmatram ga i poredim sa verzijom našeg prvog susreta i kako ga ništa nije odavalo da je muzičar. Uprkos tome delovao je vrlo prizemno. Pitam ga da li je oženjen, ćuti, zatim dodaje:
-Bio sam veren, planirali smo venčanje, ali ona je otkazala. Znamo se odmalena, iz istog sirotinjskog kraja smo, majke su nam bile drugarice. Problem je što je ona želela miran, normalan život. Dok sam ja mogao sve, ali samo to nisam mogao da joj pružim.
Čuj, čovek vatromet i miran normalan život, to nikako ne ide uz njega, još ta profesija…
Noć je bila prelepa, kroz šiber limuzine sam posmatrala prelepi morski grad. Pridržavao me na svakoj krivini da ne padnem. Dušica.
Šapnuo mi je:
-Hoćeš li da nastavimo sami? Markoni će vratiti Yellena u hotel.
Jelena se složila, bila je premorena, pripita i spavalo joj se. Kod mene je bilo sve suprotno. Bila sam puna energije, mogla bih da đuskam, pevam i smejem se s njim do zore. Čovek vatromet tako deluje na mene.
Ostavili smo Jelenu u sigurnim rukama i nastavili sami. Pitala sam ga kuda idemo? Kaže iznenađenje. Zaustavio se na marini, i iz kola prešli smo u gliser. Bio je sav misteriozan. Gliser je išao punom brzinom, uživala sam u pogledu i na njega i na more. Mazio me je po nogama, milovao po kosi i ljubio vrat. Relativno brzo smo stigli na neko ostrvce. Na prilazu nas je čekao čuvar i poželeo nam dobrodošlicu. Prostirao se pogled na velelepnu kuću sa ogromnim bazenom ispred.
– Hajdemo, dođi da vidis ovu lepotu, samo ti i ja lutkice i poljubi me sočno.
-Mira mi amor, qué mágico es este lugar![1]Možemo da budemo goli po ceo dan, nema žive duše, niko ne zna za ovo mesto, ti, ja i more.
Ah, more, moja ljubav. More mi je u krvi. Kažu da je sastav naše krvi sličan moru iako je drugačije boje. Pored vode osećam se svoj na svome, voda sve spira, probleme, brige, isceljuje. Malo je reći da sam se osecala kao Alisa u Zemlji Čuda s tim što ništa nije naopako, sve je kako treba.
-Gore su sobe ima odeće. Izaberi neki kupaći i siđi, čekaću te ovde.
Dok sam se penjala na sprat gledala sam ovu raskošnu vilu kako je opremljena sa puno stila. Ušla sam u sobu. Vidi stvarno plakar pun ženske odeće, koga li je sve ovde dovlačio pomislih. I opet isto kao da mi čita misli odozdo dovikuje:
-I ako misliš da redovno ovde dovodim cure grešiš. Ti si prva.
-Ma važi i prevrnuh očima, onako više za sebe.
– Video sam to!
Počeli smo da se smejemo. On se tako zarazno smeje, ne možeš da se zaustaviš.
-Dođi da ti pokažem bazen. Neverovatno, uz tebe uopšte ne osećam umor posle koncerta i zagrli me.
Isto važi i za mene lepi, očigledno tako delujemo jedno na drugo.
-Ajmo u vodu, reče Niko.
Bućnuli smo se. Jao taj osećaj kad uđeš u vodu, tako prija, miluje te. Kada sam zaronila eto i njega ali bez kupaćeg. Što me nimalo ne čudi. Latinosi ne gube vreme to je sigurno, sviđa mi se to kod njih. Izvukao me nežno do ivice bazena, i pitao da li sam nekad vodila ljubav u bazenu?
-Zini da ti kažem, a za tebe mi jasno, ne moram ni da pitam.
Prasnuli smo u smeh.
-Dakle, volimo aqua sex jel?
Smeje se u brk. Razvezao mi je prvo donji deo bikinija i krenuo da mi ljubi stomak, butine… Sva sam se naježila, ode i gornji deo kupaćeg, kaže džaba si ga stavljala. Opet smeh.
-Kad pokvasiš kosu i ovako mokra si još lepša! Gledao me opčinjeno i krenuo strastveno da me ljubi.
Prebacio se na španski u jednom momentu nisam ni reč razumela. Al’ meni taj jezik miluje dušu kao ova voda telo. Aqua soulfood sex se ispotavio kao još bolja varijanta od one prethodne. Level up.
Uzeo je gitaru i krenuo da svira prelepu melodiju. Meni su došle odmah neke reči kao stvorene za tu pesmu. Pevali smo zajedno. Dopalo nam se, mogli bi da snimimo duet, kikotali smo se. Pevao mi je, svirao, izjavljivao ljubav, tako je protekla naša noć. Aqua soulfood sex uz komponovanje.
Pozvao me da živim sa njim da ga pratim na turnejama.
– Bili bi stalno zajedno, ne ovako na distanci. Ti možeš svuda da pišeš, ja ću da pevam i nastupam.
Počeo je da peva Contigo En La Distancia… Zaspali smo na krevetu za sunčanje pored bazena i tako zagrljeni dočekali prve zrake sunca. Probudila sam se dok je on još spavao. Izvukla sam se nekako da ga ne probudim i ušla u kuću da se istuširam. Na ulazu u kuću, čujem kako mu zvoni mobilni i posle kratkog razgovora mi dobacuje:
-Nećeš moći odavde da odeš bez mene!
I opet taj zarazan smeh.
Probudio ga menadžer u vezi nastupa za taj dan, ide u drugi grad. Pozvao je Jelenu i mene da mu se pridružimo. Ljubazno sam ga odbila.
– Šta je sad, opet se odjavljuješ, pa zašto?
-Da, pa vreme je.
Dok smo se vraćali nazad gliserom, držali smo se za ruke, uživala sam u vetru koji je mrsio naše kose.
Dugo smo stajali i rastajali se na marini dok nije došao auto po mene i njega. Pogledao me čeznjivo i žao mu je što mu se neću pridružiti na turneji.
-Želim ova naša magija da se nastavi, zar ti ne želiš isto?
-Naravno da želim. Možda se vidimo ako nas sudbina opet spoji i završimo tu pesmu koju smo započeli. Ja poradim još malo na tekstu ti na melodiji, pa je snimimo.
Osmehujem se sa knedlom u grlu.
-Držim te za reč, imamo hit.
Namiguje mi.
-Sudbina kažeš, preostaje mi za sada samo “Amor fati” (zavoli svoju sudbinu).
Nasmejao se tužnjikavo. Kaže mi da će treći put biti fatalno za oboje. Ne znam šta je mislio s tim. Poslao mi vazdušni poljubac i ušao u auto. Dok sam gledala kako odmiče u daljini nisam mogla da se ne zapitam da li je on to siguran da će biti još jedan susret?
Ono u šta sam ja sigurna je da aquva soulfood sex sa Latino pevačem je nadmašio prethodni. I da je isceljenje zagarantovano i potpuno uz vodu i u vodi.
[1] Pogledaj ljubavi kako je čarobno ovo mesto.
