21.09.2021

Još jedan par nebeskih krila

Otkako si nas iznenada napustio i otišao iz ove dimenzije i dalje smo zatečeni tvojim odlaskom i u žalosti smo.  Na momente i neutešni. Bol je još uvek jak. Rana je sveža, still bleeding.

Svaki dan te spominjemo, citiramo, prepričavamo tvoje šale i dogodovštine. Tu si s nama i u nama, osećamo tvoje prisustvo stalno. S tobom nikad nije bilo dosadno. Smeh i zabava u tvom društvu bila je zagarantovana. Imao si taj dar od ničega da napraviš događaj za pamćenje i šaljivu priču. Nije bio potreban poseban povod. Bio si omiljen u svakom društvu. Čak i sestrinih i mojih prijtelja. Voleo si decu i mlade jer si i sam bio mladog duha.

Bio si lep, zgodan, beskrajno šarmantan, intelektualac, šmeker, kosmopolita. Iz prave boemske porodice. Proputovao si dosta, video sveta, široko skrojen. Bio si dobar i odan prijatelj, nesebično dajući se. Po prirodi galantan i sofisticiranog ukusa. Voleo si život i on ti je pružao iznova povode za radost koje si umeo da ceniš. Znao si da se raduješ sitnicama. Ne kaže se zabadava da je radost posebna mudrost. Do poslednjeg dana bio si vitalan i „čist“ u glavi. To je uvek bila tvoja želja. Bog ti je uslišio.

Patetiku nisi podnosio te ni ja sad neću patetisati. Bio si vedrog duha i imao sjajan osećaj za humor. Umeo si da se našališ i u najtežim trenucima. To je bila snaga tvoga duha.

Da citiram Fridu Kahlo : „Ništa nije vrednije od osmeha. To je snaga da se smeješ i napustiš sebe, da budeš svetlost. Tragedija je najgluplja stvar.” Ti si bio naša svetlost posle mamine smrti.

Znam da bi se u potpunosti složio sa Fridom. Znam isto tako da si imao privilegiju da ostariš i dočekaš četvoro unučadi. I ne samo da ih dočekaš, već učestvuješ aktivno u njihovim životima i uživaš u njihovom odrastanju. Bio si omiljeni deda. Unuci su te naprosto obožavali. I danas pričaju o tebi kao da si živ i očekuju da se pojaviš ponovo. Pogotovo oni najmlađi.

Teško je prihvatiti tvoje odsustvo. Ova planeta je bila tvoja usputna stanica. Znam isto tako da ste ti i mama konačno zajedno. U nekim trenucima kao da vas čujem  kako se kikoćete i uživate. Ti nju zadirkuješ s pogledom punim ljubavi dok se ona smeje na sav glas tvojim šalama. Pamtim vašu veliku ljubav i koliko ste se voleli  još od svoje šesnaeste godine. Bili ste suđeni jedno drugom. Retki imaju tu sreću da dožive takvu ljubav. Vi ste to imali.

Iz te ljubavi smo sestra i ja došle na ovaj svet. U vašoj ljubavi okupane i odgajane. Kao malo vode na dlanu ste nas pazili i mazili. Ta vaša ljubav odjekuje u nama i preneta nam je. Večno zapisana u našim telima i srcima. Mi ćemo je preneti našoj deci. To je najveće bogatstvo koje roditelji mogu ostaviti svojoj deci. Sada to razumem. I tako vi i vaša ljubav nastavljate da živite u nama. To su neraskidive veze.

Ponekad u tišini čujem tvoj glas i smeh, dolaziš mi u snove, osećam da si dobro. Vratio si se Kući, miran i spokojan sa mamom pored sebe. Osmehujete nam se i čuvate nas. S tvojim odlaskom dobili smo još jedan par nebeskih krila koji će biti uz nas i bdeti nad nama. Mi ćemo vremenom biti bolje, ali to ne znači da ćeš nam manje nedostajati. Praznina zauvek ostaje.

U sećanje na mog divnog oca Ratka, rođenog u Beogradu u porodičnoj kući na Vračaru koju su kasnije saveznici bombardovanjem uništili. U to vreme kao beba jedva je preživeo to bombardovanje. Poslednjih godina živeo je okružen najbližim članovima porodice. Preminuo je ovog proleća u Beogradu.

Volim te svim srcem tata, počivaj u miru.

 

 

Photos: Featured Image fotograf i dugogodišnji porodični prijatelj Žorž Istog, Opatija, Wings and Feather – Artists Unknown, Unsplash.

 

 

 

 

Share
error: Content is protected !!